О књизи: 2010 / ...Пришао је буради. Овде је грожђе, по његовом мишљењу, дало душу. Дали су га соку, који је убрзо био предодређен да постане вино. Претварање соларних бобица у соларно пиће звано вино чинило му се великим чудом и сакраментом, и сада је први пут имао прилику да присуствује чуду и сакраменту Узимајући мотку у руке, Коља је полако почео кружи бобице, њушкајући и вирећи. Када сам одједном осетио снажан притисак. Хтео је да се окрене и види ко га гура у леђа... Нови гурање му је ударио у потиљак и забио му лице у буре. Коља се загрцнуо, покушао да подигне лице из каше грожђа и каже идиоту шаљивџију све што мисли о њему... Али у том тренутку су му ноге одлетеле од пода, глава неумољиво потонула на дно бурета, а бобице, најлепше бобице које је само земља могла да роди - прогутале су његово тело у потпуности. Сок од грожђа му је напунио плућа - једва ферментисан, зачињен, смртоносан. Нико га није гурао, али Коља више није знао за то. Он је умро.